U Srbiji se reciklira samo 9,6 odsto otpada, u Evropskoj uniji 40 odsto a u Japanu čak 90 odsto l Srbija godišnje uveze 42 hiljade tona granulata po ceni od 1.200 evra po toni, a granulat dobijen reciklažom PET ambalaže košta 900 evra za tonu

U narednih nekoliko godina u Srbiji bi trebalo da nikne 19 sanitarnih regionalnih deponija, koje će funkcionisati kao svojevrsne fabrike u kojima se otpad sortira i prosleđuje firmama koje se bave reciklažom. Prva deponija koja zadovoljava kriterijume otvorena je 2002. godine u Vranju, potom u Smederevskoj Palanci a sada se polako uključuju i druge opštine i regionalni centri. Međutim, na putu od bezbednog odlaganja otpada do isplative prerade, još uvek je mnogo prepreka.

- Sakupljanje, skladištenje i reciklaža otpada je profitabilan biznis koji i kod nas polako izrasta u privrednu granu. O tome svedoči podatak da se u Srbiji pre četiri godine tim poslom bavilo 68 preduzeća a danas ih ima 274, dok je procenat otpada koji se reciklira podignut sa četiri na 9,6 odsto. Ipak, to je još uvek malo u poređenju sa zemljama Evropske unije gde se reciklira oko 40 odsto, ili sa najrazvijenijim Japanom, gde se 90 odsto otpada pretvara u nove sirovine.

Treba takođe naglasiti da u tim, razvijenim zemljama postoje i mnogo oštrije sankcije za zagađivače, ali i bolji uslovi za sakupljanje i sortiranje otpada, što je prvi nivo pomoći firmama koje se bave reciklažom. Ako se u ovu priču uključi i podatak da reciklaža svakog od oko 20 vrsta otpada koji se mogu prerađivati, predstavlja dobru osnovu za upošljavanje od 500 do hiljadu radnika, koji bi bili angažovani na sakupljanju ili preradi tog otpada, onda osim ekološkog, država ima i snažan ekonomski motiv da pomogne razvoj te grane - kaže za Danas Gordana Perović, direktor Agencije za reciklažu.